MESARI, VOZAČI, RADNICI OBEZBEĐENJA, MEDICINSKE SESTRE: Zbog ovih zanimanja Balkanci odlaze u Nemačku

Istraživanja pokazuju da 230 Balkanaca dnevno napusti ove prostore

tzif76zu76zi76

U Nemačkoj je tokom 2019. godine izdato 85.434 dozvola za boravak za stanovnike Zapadnog Balkana. Kada se ta cifra podeli na 365 dana, dolazimo do računice da je svakodnevno u najjaču ekonomiju Evropske unije odlazilo nešto više od 230 Balkanaca.

Podataka o nacionalnosti nema, ali se mogu donekle proceniti.

"Srbi su dosta duže iseljenici u Nemačkoj i u Austriji, dok ih Albanci tek otkrivaju. Još davnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, Srbi su već radili kao gastarbajteri, a imamo i Nemaca, srpskih zetova, zaljubljenih u svoje žene, u domaću rakiju i naša sela, ali nemamo podatke o njihovom broju", ističe ekonomista Miroslav Zdravković.

Kako pokazuju podaci Evrostata, najmanji odnos prvih dozvola za boravak prema dugoročnim imaju BiH (14,1 odsto) i Srbija (14,4 odsto), a najveći Albanija (219,2 procenta). Gotovo svi Albanci iz Albanije (96,2 odsto) sa dugoročnim dozvolama nalaze se u Italiji (64,6 odsto) i u Grčkoj (31,7 odsto).

"Srba sa dugoročnim dozvolama ima 7 puta više u Austriji i samo za 50 odsto više u Nemačkoj, nego stanovnika južne pokrajine. Albanci sa Kosova i Metohije gotovo da su dostigli zbirni broj Srba, Bošnjaka i Hrvata iz BiH u Nemačkoj. Ali, mnogo puta veći broj ovih naroda ima nemačko državljanstvo u odnosu na 108.000 sa dugoročnom dozvolom", objašnjava Zdravković.

Podaci takođe pokazuju da je prošle godine nešto manje od 22.000 Srba dobilo prvu dozvolu za boravak u Nemačkoj, kao i oko 15.000 građana BiH. Iz Severne Makedonije i Albanije otišlo je nešto više od 12.000 ljudi.

U Nemačkoj 450.000 državljana Srbije

U Nemačkoj i Austriji, gde živi i radi oko 750.000 srpskih građana, privreda je u problemu od proleća, kada je u Evropu stigla pandemija korona virusa.

S obzirom na to da će novi talas korone verovatno ponovo izazvati makar privremeno zatvaranje firmi, lako je pretpostaviti da bi uskoro mogao da se ponovi april ili maj, kada su se naši gastarbajteri mahom vraćali u domovinu, jer su ostajali bez posla u zemljama zapadne Evrope.

Samo u Nemačkoj živi i radi oko 450.000 osoba porijeklom iz Srbije, koji su najviše angažovani na poslovima u građevini, ugostiteljstvu, održavanju higijene, ali i u zdravstvenoj nezi starijih.

Činjenice i život pokazuju da su Srbi u Nemačkoj pronašli svoje mesto u industrijski moćnim pokrajinama - Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu. Poznato je i da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Njihova deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći, svako dete prima dečji dodatak od 300 evra mesečno...

Najčešće su zaposleni u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalskoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja... Za većinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.

Najveće plate, do 4.000 evra, zarađuju profesionalni vozači. Održavanje kuća plaća se 30 evra po satu, radnici na obezbeđenju mogu da zarade 1.800 evra mesečno, a radnici u klanici do 2.000 evra najviše. Medicinske sestre primaju 2.300 evra mesečno, a negovateljice za stare 1.800 evra.

Napiši komentar
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Sandzaklive.rs. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Sandzaklive.rs zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Sandzaklive.rs nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Najnovije
  2. Najčitanije
  3. Komentari