''Ne možemo lako da se zarazimo'' 9: razloga zašto ne treba da paničite zbog korona virusa

Korona virus, koji je do sada zarazio preko 100.000 ljudi i odneo oko 3.500 života, jeste veliki izazov ne samo u zdravstvenom smislu, već i u političkom i ekonomskom. Virus se širi i zbog činjenice da se tehnologije i industrija razvijaju, pa su danas putovanja sa kontinenta na kontinent znatno lakša i brža nego ranije.

corona virus 106 v gseapremiumxl



 

Znamo šta je

Injasio Lopes Gonji, španski profesor mikrobiologije i virologije napisao je članak za “The Conversation” u kojem kaže da je virus koji je izazvao ozbiljne upale pluća u Vuhanu identifikovan za svega sedam dana otkako je zvanično objavljena epidemija 31. decembra u to gradu, a svega tri dana kasnije objavljene su sekvence genoma.

Poređenja radi, virus HIV je identifikovan tek dve godine nakon što se pojavio 1981. godine. Znamo i da je virus prirodan, da je povezan sa sličnim korona virusima koji se mogu naći u slepim miševima i da može da mutira, ali da to ne čini često, piše “Gardijan”.

Možemo da se testiramo na njega

Do 13. januara – tri dana nakon objavljivanja sekvence genoma – dostupan je pouzdan test koji su naučnici na odeljenju za virologiju berlinske univerzitetske bolnice “Charite” razvili uz pomoć stručnjaka iz Roterdama, Londona i Hong Konga.

Znamo kako da ga obuzdamo (doduše to ima značajnu cenu)

Izgleda da su se kineske drakonske mere zaštite i karantini pokazali efikasnim. U petak je u Kini zabeleženo 99 novih slučajeva, najniža cifra za šest nedelja. U nekoliko kineskih provincija nije bilo novih slučajeva već nedelju dana, a neke sada ponovo otvaraju škole. U mnogim zemljama su infekcije u definisanim klasterima, što bi trebalo da im omogući lakše savladavanje epidemije.

Ne možemo lako da se zarazimo (ako smo pažljivi) i možemo da ga ubijemo (ako probamo)

Često, pažljivo pranje ruku, kao što sada svi znamo, jeste najefikasniji način da se zaustavi prenošenje virusa, dok će rastvor etanola, hidrogen peroksida ili izbeljivača dezinfikovati površine.

Visok rizik od zaraze imaju oni koji žive ili imaju direktan fizički kontakt sa nekim zaraženim, kojima neko kažlje i kija u lice (ili dođu u kontakt sa korišćenom maramicom), ili da budu licem u lice u kontaktu sa zaraženim na manjoj udaljenosti od dva metra duže od 15 minuta. Dakle ne možete da se zarazite ako samo prođete pored nekog zaraženog na ulici.

U većini slučajeva simptomi su blagi i mladi ljudi imaju mali rizik od zaraze

Prema istraživanju na 45.000 potvrđenih infekcija u Kini, 81% slučajeva zaraze prouzrokovalo je samo blažu bolest, 14% pacijenata imalo je simptome koji su opisani kao „teški“, a samo 5% su smatrani „kritičnim“, pri čemu je polovina njih rezultirala smrću . Samo 3% slučajeva tiče se ljudi mlađih od 20 godina, deca izgleda da su jedva pogođena virusom, a stopa smrtnosti za mlađe od 40 godina iznosi oko 0,2%.

Stopa smrtnosti raste kod starijih od 65 godina i dostiže skoro 15% u starijim od 80-ih godina, posebno kod onih koji su već imali srčana ili pluća oboljenja.

Ljudi se oporavljaju od njega

Hiljade ljudi širom sveta svakodnevno se oporavlja od korona virusa, pokazuju dnevni izveštaji “Vorldometer” i Instituta “Džons Hopkins”.

Stotine naučnih tekstova je već napisano o ovoj bolesti

Samo u Americi je do sada napisano najmanje 539 naučnih članaka o KOVID-19, što možete da proverite na sajtu PubMed. Oni govore o radu a vakcinama, terapijama koje se koriste, epidemiologiji, dijagnozama i kliničkoj praksi. Radi se o mnogo bržem naučnom radu nego što je to bio slučaj sa SARS-om.

Postoje prototipi vakcine

Komercijalne farmaceutske i biotehnološke laboratorije poput “Moderne”, “Inovio”, “Sanofi” i “Novavak”, kao i akademske grupe poput one na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji – od kojih su mnoge već radile na vakcinama za slične viruse povezane sa SARS-om – imaju prototipe preventivnih vakcina u razvoju, od kojih će neki uskoro biti spremni za testiranje na ljudima (mada će njihovoj efikasnosti i bezbednosti trebati vremena da se utvrdi).

Desetine tretmana se već testiraju

Do sredine februara, u toku je više od 80 kliničkih ispitivanja za antivirusno lečenje, prema magazinu “Nature”, a većina se već uspešno koristi u lečenju drugih bolesti. Lekovi poput remdesivira (ebola, SARS), hlorokvin (malarija), lopinavir i ritonavir (HIV) i baricitinib (reumatoidni poliartritis) testiraju se na pacijentima koji su se zarazili korona virusom, a u nekim slučajevima se lečenja primenjuju i pomoću veštačke inteligencije.

Izvor: Blic

Komentari  
+1 # Sljiva 2020-03-07 18:35
Naj smesniji virus na svetu. Ne treba se bojati, samo casica rakije i pravac u soping u Suboticu.
Prijavi moderatru

Da bi ste napisali komentar, morate biti registrovani. Loguj se - Registruj se

Vijest5

  1. Najnovije
  2. Najčitanije
  3. Komentari

Najbolje ocijenjeni korisnici

  • Malo Morgen
    52 ( +195 )
  • Face
    19 ( +194 )
  • Beli-beg
    2 ( +136 )
  • Sulejman Veličanstveni
    28 ( +96 )
  • Sejo
    9 ( +81 )
X

Right Click

No right click